"Verovanje da možemo da se oslonimo na prečice do sreće, radosti, ushićenja, udobnosti i ekstaze, umesto da zaslužimo ta osećanja napornim vežbanjem ličnih snaga i vrlina, stvara armije ljudi srednjeg i velikog bogatstva koji gladuju u duhovnom smislu."
Dugogodišnji profesor na Pensilvanija univerzitetu, od 1996. predsedavajući Američkog udruženja psihologa, uporni istraživač načina postizanja optimističkog stila objašnjavanja životnih događaja, psiholog bogatog kliničkog iskustva i pregalac u laboratorijskim istraživanjima, Selidžmen je kritikovao dotadašnju usmerenost psihologije na bolest.
Selidžmen ne poriče značaj rada na smanjenju čovekove patnje, ali ističe da smanjenje patnje nije dovoljan uslov za postizanje punog, srećnog i smisaonog življenja. Zato, smatrao je Selidžmen, psihologija treba da se okrene proučavanju i druge, dotada neistraživane oblasti čovekovog življenja, a to je proučavanje načina postizanja sreće i to, po Selidžmenu, kroz zadovoljstvo, kroz samoostvarivanje i kroz nalaženje smisla.