AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Velika čarolija

Читать Журналы онлайн бесплатно
андроид

Elizabet Gilbert

"Dakle, verujem da je to ključno pitanje od koga zavisi čitavo kreativno življenje: Imate li hrabrosti da iznesete blaga koja krijete u sebi?"

* * *

"Kažem to potpuno pouzdano jer slučajno verujem da smo svi mi pokretni magacini skrivenog blaga. Verujem da je to jedan od najstarijih i najvelikodušnijih trikova koje univerzum stavlja pred ljudska bića, kako na svoje zadovoljstvo, tako i na naše: univerzum zakopava neobične dragulje duboko u sve nas a onda se povuče i gleda možemo li da ih nađemo."

* * *

"Lov na te dragulje – to je kreativno življenje. Hrabrost da se uopšte krene u taj lov – to je ono po čemu se razlikuju obično postojanje od onog čarobnijeg."

* * *

"Čest, iznenađujuć ishod tog lova – to je ono što ja nazivam Velikom Čarolijom."

* * *

"Kad ovde govorim o "kreativnom življenju", molim vas da razumete kako nužno ne pričam o vođenju života koji je profesionalno ili isključivo posvećen umetnosti."

* * *

"Ne, kad mislim na "kreativno življenje", govorim o nečem mnogo širem. Govorim o provođenju života koji je podstaknut ljubopitljivošću snažnije nego strahom."

* * *

"Iako se putevi i ishodi kreativnog življenja uveliko razlikuju od osobe do osobe, mogu vam garantovati jedno: kreativan život je pojačan život. To je veći život, srećniji život, razvijeniji život i vraški mnogo zanimljiviji život. Živeti na taj način – stalno i tvrdoglavo ističući dragulje koji su skriveni u vama – jeste lepa umetnost, sama po sebi. Zato što se kreativno življenje nalazi tamo gde će Velika Čarolija uvek obitavati."

* * *

"Hajde sad da pričamo o hrabrosti. Ako već imate hrabrosti da istaknete dragulje koji su skriveni u vama, sjajno. Verovatno već radite neke zaista zanimljive stvari u životu i nije vam potrebna ova knjiga. Samo gurajte dalje."

* * *

"Međutim, ako nemate hrabrosti, hajde da se potrudimo da vam ulijemo nešto nje. Zato što je kreativno življenje put hrabrih. Svi to znamo. A svi znamo i to da, kad hrabrost zamre, kreativnost umire s njom. Svi znamo da je strah pusto groblje kuda naši snovi idu da se sasuše na suncu. To je opšte poznato; katkad samo ne znamo šta da radimo povodom toga."

* * *

"Molim vas da shvatite kako govorim ovako autoritativno o strahu stoga što poznajem svaki pedalj straha, od glave do pete. Bila sam uplašena celog života. Rođena sam prestrašena. Ne preterujem; možete pitati svakog u mojoj porodici i oni će vam potvrditi kako sam, zaista, bila izbezumljeno dete. Moja najranija sećanja jesu ona na strah, kao što su to i gotovo sve uspomene što slede za tim najranijim sećanjima."

* * *

"Umesto toga, imam majku koja to nije trpela. Nije trpela ni minut moje drame, što je verovatno najsrećnija okolnost koja me je zadesila."

* * *

"Majka je za preobražaj mog straha imala plan koji je gotovo bio smešan u svojoj iskrenosti: na svakom koraku terala me je da radim ono čega sam se najviše plašila."

* * *

"Njena strategija nije bila prefinjena, ali je bila dosledna."

* * *

"Verujte mi, opirala sam joj se. Plakala sam i durila se i namerno omanjivala. Odbijala sam da napredujem. Zaostajala sam, šantajući i drhteći. Bila sam u stanju skoro sve da uradim kako bih dokazala da sam emocionalno i fizički sasvim oslabljena."

* * *

"Godinama sam se opirala majčinoj nepokolebljivoj veri u moju snagu i sposobnosti. Onda sam jednog dana, nekako u pubertetu, konačno shvatila da je ta borba koju vodim zaista čudna. Branim svoju slabost? Je li uistinu to cilj kom svojski težim? A izreka glasi: "Zalaži se za svoja ograničenja pa ćeš morati da ih zadržiš." Zašto bih želela da zadržim ograničenja? Kako se ispostavilo nisam ih zadržala. Ne želim ni da vi zadržite svoja."

* * *

"S godinama sam se često pitala šta me je, takoreći preko noći, konačno navelo da prestanem da igram ulogu Žalosnog Bisera. Svakako je bilo mnogo činilaca koji su učestvovali u toj evoluciji (faktor čvrste majke, faktor odrastanja), ali mislim da je to uglavnom bilo ovo: konačno sam shvatila da je moj strah dosadan."

* * *

"Negde s petnaest godina nekako sam shvatila kako moj strah nema varijeteta, nema dubine, nema suštine, nema teksture. Primetila sam da mi se strah nikada ne menja, nikada me ne ushićuje, nikada ne nudi iznenadne obrte ili neočekivan kraj. Moj strah je bio snažan uz samo jednu notu – zapravo jednu reč – a ta reč je "Prestani!" Moj strah nikad nije imao ništa zanimljivo ni suptilno da ponudi osim one jedne naglašene reči, ponavljane na sav glas u beskrajnom krugu: "Prestani! Prestani! Prestani! Prestani!""

* * *

"Shvatila sam i da je taj strah dosadan stoga što je identičan sa strahom svakog drugog. Ukapirala sam da je svačija pesma straha ista kao i onaj monotoni tekst: "Prestani! Prestani! Prestani! Prestani!""

* * *

"Tako svi mi. No u tome nema ničeg posebno neodoljivog. Shvatate šta hoću da kažem? Govorim vam kako nema nikakve posebne zasluge u znanju kako da se plašite nepoznatog. Strah je duboko drevan instinkt, drugim rečima, evoluciono bitan... ali nije naročito pametan."

* * *

"Čitavog svog mladog i sramežljivog života, bila sam usredsređena na strah kao da je to nešto najzanimljivije kod mene, a u stvari to je bilo najdosadnije. Zapravo, moj strah je verovatno bio jedina stoprocentno dosadna stvar kod mene."

* * *

"I oko toga sam htela da izgradim svoj čitav identitet? Oko najdosadnijeg instinkta koji imam? Oko refleksa panike svog preglupog unutrašnjeg punoglavca? Ne."

* * *

"Stoga, da, apsolutno vam je potreban strah kako biste se zaštitili od stvarnih opasnosti kakve su one koje sam gore nabrojala. No ne treba vam strah u carstvu kreativnog izražavanja. Ozbiljno, ne treba vam."

* * *

"To što strah nije potreban kreativnosti nikako ne znači da se on neće pojavljivati. Verujte mi, strah će se uvek pojavljivati – posebno kad se trudite da budete inventivni ili inovativni. Kreativnost će uvek pokretati vaš strah jer kreativnost traži od vas da uđete u carstva neizvesnog ishoda, a strah mrzi neizvesne ishode."

* * *

"Evo kako sam ja naučila da se nosim sa strahom: davno sam shvatila da ću, želim li kreativnost u životu – a želim je – morati da ostavim mesta i za strah. Mnogo mesta."

* * *

"Shvatila sam kako mi je potrebno da izgradim dovoljno prostran unutrašnji život u kom će strah i kreativnost moći mirno da koegzistiraju, budući da je izgledalo da će oni uvek biti zajedno. U stvari, meni se čini da su moji strah i kreativnost u suštini sijamski blizanci – kao što pokazuje činjenica da kreativnost ne može da napravi ni korak napred ako strah ne stupa uz nju."

* * *

"Zato se ne trudim da ubijem svoj strah. Ne krećem u rat protiv njega. Umesto toga, pravim mu mesta. Mnogo mesta. Svakog božjeg dana. Pravim mesta za strah upravo u ovom trenutku. Dozvoljavam strahu da živi, diše i udobno ispruži noge. Čini mi se da, što se manje borim sa strahom, on manje uzvraća. Ako ja mogu da se opustim, može i strah. Zapravo, srdačno pozivam strah da ide sa mnom kud god ja krenem."

* * *

"Zatim krećemo svi zajedno – ja, kreativnost i strah – večito jedni uz druge po novom, užasavajućem, ali čarobnom terenu neizvesnog ishoda."

* * *

"Nije uvek ugodno ni lako – mislim na to da nosate svoj strah na velikom i ambicioznom izletu – ali uvek se isplati jer, ne naučite li da ugodno putujete pored svog straha, onda nikad nećete biti u stanju da stignete na neko zanimljivo mesto ili da uradite nešto što je zanimljivo."

* * *

"A to bi bilo šteta jer je život kratak, redak, zadivljujuć i čaroban, a vi želite da radite nešto zanimljivo i stvarate zaista zanimljive stvari dok ste još ovde. Znam da to sebi želite zato što i ja to sebi želim. To svi želimo."

* * *

"Imate u sebi skiveno blago – vanredna blaga – a imam ga i ja isto kao i svako drugi oko nas. Za iznošenje tog blaga na svetlost dana potrebni su rad, vera i usredsređenost, odvažnost i sati posvećenosti, a sat kuca i svet se okreće, pa tako nemamo više vremena da se bavimo sitnicama."

* * *

"Zapravo verujem da je kreativnost čarobna sila, koja nije u potpunosti ljudskog porekla."

* * *

"Verujem da je kreativnost ujedno magična i magija. Ovako ja smatram da kreativnost funkcioniše: Verujem da našu planetu ne nastanjuju samo životinje, biljke, bakterije, virusi, nego i ideje. Ideje su bestelesni oblici života puni snage. One su potpuno nezavisne od nas, ali su u stanju da budu s nama u interakciji – iako na čudan način. Ideje nemaju opipljivo telo, ali imaju svest i, naročito, volju. Ideje su vođene samo jednom pobudom: da se ostvare. A jedini način na koji ideja može biti ostvarena jeste kroz saradnju s ljudskim partnerom. Samo se putem čovekovog zalaganja ideja može ispratiti iz etra i ovaplotiti u carstvu stvarnog."

* * *

"Iz tog razloga ideje čitavu večnost lete oko nas u potrazi za dostupnim i voljnim ljudskim partnerima. (Ovde govorim o svim idejama – umetničkim, naučnim, industrijskim, trgovinskim, etičkim, religioznim, političkim.) Kad se ideji učini da je pronašla nekog, recimo vas koji ćete moći da je donesete na svet, ona će vas posetiti. Pokušaće da vam skrene pažnju. Uglavnom je nećete primetiti."

* * *

"Ideja će pokušati da vam skrene pažnju (možda samo nakratko; možda nekoliko meseci; možda čak i nekoliko godina), ali kad konačno uvidi da se ne obazirete na njenu poruku, usredsrediće se na nekog drugog."

* * *

"Doduše, ponekad, retko ali veličanstveno, dođe dan kad ste dovoljno otvoreni i opušteni da zapravo nešto prihvatite. Možda vaše odbrane popuste i strepnje se umire te magija može da se uvuče. Kad ideja oseti vašu otvorenost, počeće da utiče na vas. Poslaće vam univerzalne fizičke i emotivne znake inspiracije (žmarce, naježenost, mučninu, živahne misli, osećaj zaljubljenosti ili opsednutosti). Ideja će osmisliti slučajnosti i predznake kako bi vam se preprečila na putu i zadržala vaše interesovanje. Počnete da primećujete razne signale koji vas vode prema ideji. Sve što vidite, dotičete i radite podsećaće vas na ideju. Ideja će vas probuditi usred noći i ometaće vas u svakodnevnim navikama. Ideja vas neće ostaviti na miru sve dok joj se potpuno ne posvetite. A onda, u trenutku mira, upitaće: "Želiš li da sarađujemo?" Tada ćete imati dve mogućnosti kako da odgovorite."

* * *

"Najjednostavnije je, naravno, da kažete ne. Onda više nemate problem. Ideja će na kraju nestati i – čestitam! – nema potrebe da se mučite i stvarate išta."

* * *

"Kakav god da je vaš odgovor, ipak imajte razumevanja za nesrećnu ideju. Upamtite: ona jedino želi da bude ostvarena. Daje sve od sebe. Ona stvarno mora da pokuca na sva moguća vrata."

* * *

"Tako da ćete možda morati da kažete ne. Kada kažete ne, ne dogodi se baš ništa. Ljudi uglavnom kažu ne. Čitavog života, većina ljudi samo tumara dan za danom i govori ne, ne, ne. Ali onda jednog dana možda kažete da."

* * *

"Ukoliko ideji kažete da, počinje žurka. Sada je vaš posao istovremeno i jednostavan i težak. Zvanično ste ušli u kontakt s inspiracijom i morate se truditi da je prozrete, sve do njenog ishoda koji je nemoguće predvideti."

* * *

"Drugačiji put je da s inspiracijom sarađujete u potpunosti, skrušeno i puni radosti. Mislim da je tako većina ljudi kroz istoriju prilazila kreativnosti, sve dok mi nismo rešili da njoj pristupimo boemski. Možete prihvatiti svoje ideje s uvažavanjem i znatiželjom, a ne s dramom i strahom. Možete raščistiti sve prepreke koje postoje i sprečavaju vas da vodite najkreativniji mogući život, uz jednostavno razumevanje da je sve ono što je loše za vas loše i za vaš rad."

* * *

"Možete verovati kako niste ni rob inspiracije ni njen gospodar, već nešto mnogo zanimljivije – njen partner – i da ona i vi radite zajedno na nečemu interesantnom i vrednom truda."

* * *

"Ovo je druga strana ugovora s kreativnošću: ako je inspiraciji dozvoljeno da neočekivano uđe u vas, dozvoljeno joj je i da neočekivano izađe iz vas."

* * *

"Razumela sam kako se u takvoj situaciji najviše možete nadati tome da pustite stare ideje da odu i uhvatite sledeću ideju koja se pojavi. A to se može dogoditi najpre kad se brzo krećete, i uz poniznost i gracioznost. Ne padajte u depresiju za onom koja je otišla. Ne ubijajte se. Ne besnite na bogove. Sve je to puko skretanje pažnje, a vama to uopšte nije potrebno. Žalite ako morate, ali žalite delotvorno. Bolje je dostojanstveno reći zbogom izgubljenoj ideji i krenuti dalje. Nađite nešto drugo na čemu ćete raditi – bilo šta, smesta – pa se bacite na to. Budite zauzeti."

* * *

"Najviše od svega, budite spremni. Držite otvorene oči. Osluškujte. Pratite svoju radoznalost. Postavljajte pitanja. Njuškajte okolo. Ostanite otvoreni. Verujte čudotvornoj istini da nove i čarobne ideje traže ljudske saradnike svakog božjeg dana. Ideje svih vrsta galopiraju prema nama, stalno prolaze kroz nas, neprekidno pokušavaju da pridobiju našu pažnju. Stavite im do znanja da ste im na raspolaganju. I, za ime boga, potrudite se da sledeću ne promašite."

* * *

"Verujem da će inspiracija uvek pokušati sve što može da učini za vas – ali ako niste spremni ili dostupni, zaista može rešiti da vas napusti i potraži drugog ljudskog saradnika."

* * *

"To bi moglo da vas potrese, ali zaista ne bi trebalo, zato što niste postigli ono što se očekivalo! Niste se pokazali dovoljno spremnim ni dovoljno brzim ni dovoljno otvorenim da se ideja zadrži u vama i da se ostvari. Stoga ideja ide u lov na novog partnera i neko drugi će je ostvariti."

* * *

"U vreme kada sam objavila Jedi, moli, voli ne mogu vam reći (to je zaista iznad moje moći izražavanja) koliko me je ljudi gnevno optuživalo da sam napisala njihovu knjigu."

* * *

"Iako je tačno da sam imala sreće s Jedi, moli, voli (nesumnjivo sam imala prekomernu sreću), istina je i to da sam na toj knjizi radila kao manijak. Vrtela sam se oko te ideje kao derviš. Kad mi se javila u svesti, nisam je puštala iz vida ni na tren – sve dok knjiga nije bila dobra i dovršena."

* * *

"Stoga sam ja sačuvala tu ideju. Ali s godinama sam i gubila velik broj ideja – ili, bolje rečeno, izgubila sam ideje za koje sam greškom smatrala da su meni namenjene. Drugi ljudi su napisali knjige koje sam žudela da napišem. Drugi ljudi su dovršili projekte koji su mogli biti moji."

* * *

"Ponekad sam morala da gledam kako drugi ljudi uživaju u uspesima i pobedama koje sam želela za sebe. Tako to ide. Ali to su i prelepe misterije."

* * *

"Meni simultano otkriće izgleda samo kao inspiracija koja se štiti od gubitka, prčka oko brojčanika, radi na dva kanala istovremeno. Inspiracija može to da radi ako želi. Inspiraciji je, zapravo, dato da radi šta god hoće i nikada nije obavezna da ikome od nas objašnjava motive. (Što se mene tiče, srećni smo što inspiracija uopšte s nama razgovara; previše je tražiti od nje i da nam se pravda.)"

* * *

"Na kraju sve su to samo ljubičice što se trude da izbiju na svetlost. Ne uzrujavajte se zbog iracionalnosti i nepredvidivosti svih tih neobičnosti. Predajte im se. Takav je nezemaljski ugovor kreativnog življenja, čudan. Nema krađe; nema vlasništva; nema tragedije; nema problema. Nema vremena ni prostora iz kojih potiče inspiracija – a nema ni konkurencije, nema sujete, nema ograničenja. Samo tvrdoglavost same ideje koja odbija da prestane da traga dok ne nađe jednako tvrdoglavog saradnika. (Ili više saradnika, kao što se dešava.)"

* * *

"Radite s tom tvrdoglavošću. Radite s njom otvoreno, s poverenjem i prilježno koliko možete. Radite svim srcem zato što – uveravam vas – ako se pojavljujete na poslu dan za danom i tako stalno, moglo bi i da vam se posreći da se nekog jutra rascvetate."

* * *

"Da budem sasvim iskrena, najveći deo mog spisateljskog života nije ispunjen nikakvom onostranom starostavnom Velikom Čarolijom u stilu vudua. Najveći njegov deo nije ispunjen ničim drugim do disciplinovanim radom, bez sjaja. Sednem za radni sto, zapnem kao neki orač za plugom i uradim stvar do kraja. Najčešće tu ne bude nikakvog vilinskog praha."

* * *

"No, ponekad se vilinski prah pojavi. Ponekad, dok sam usred pisanja, osetim kako odjednom hodam po jednoj od onih dugih pokretnih traka kakvih ima na većim aerodromima i, mada mi još predstoji dug put do izlaza, mada mi je prtljag koji vučem i dalje težak, osetim da me neka spoljna sila blagom rukom gura napred. Nešto me nosi, nešto izdašno i moćno, a to nešto svakako nije deo mene."

* * *

"Možda već znate taj osećaj. To je ono što osetite kada ste svesni da ste stvorili nešto vredno ili da ste učinili nešto čudesno, pa kad se kasnije na to osvrnete, možete reći samo: "Stvarno ne znam odakle mi je to došlo". To ne možete ponoviti. Ne možete ga objasniti. A osećate kao da ste bili vođeni."

* * *

"No i Grci i Rimljani su verovali u pojam spoljnog stvaralačkog duha, nekakvog kućnog patuljka, ako hoćete, koji s vama stanuje i koji povremeno pripomogne u vašim naporima. Rimljani su imali i ime za tog kućnog patuljka. Zvali su ga genius, i on vam je bio lični božanski čuvar, sprovodnik vašeg nadahnuća. A to će reći da Rimljani nisu verovali da izuzetno nadarena osoba može biti genije. Verovali su da izuzetno nadarena osoba ima genija."

* * *

"Tanana razlika (između biti i imati), rekla bih, mudar je izum na psihološkom planu. Verovanje u postojanje spoljašnjeg genija pomaže umetniku da kontroliše svoju sujetu, a dobrim delom ga oslobađa tereta koji donose i pohvale i pokude njegovoga dela. Drugim rečima: ako je vaš rad uspešan, zahvalnost dugujete svome geniju što vam je pomogao, te vas to štiti da sasvim ne potonete u narcizam. Ako pak doživite neuspeh, to onda neće biti samo vaša krivica. Možete kazati: "Ma nisam ja kriv – danas se genije nije pojavio." Bilo kako bilo, ranjiva čovekova sujeta tako je zaštićena. Zaštićena od hvale koja izaziva truljenje. Zaštićena od srama koji izaziva rđanje."

* * *

"Mislim da umetnik, kad ga natovarimo oznakom "genije", gubi sposobnost da samog sebe nosi s lakoćom, ali i da slobodno stvara."

* * *

"Znam to iz ličnog iskustva, jer moj genije, odakle god da dolazi, ne radi po redovnim smenama. Moj genije, kakav je da je, ne drži se našeg, ljudskog rasporeda i ni u kom slučaju se ne prilagođava rasporedu koji bi meni odgovarao."

* * *

"Hoću ovo da kažem: ako planiram da sedim i čekam još jedno nepatvoreno strastveno stvaralačko javljanje, može mi se desiti da se načekam. Stoga ne sedim skrštenih ruku odlažući početak pisanja dok me ne poseti moj ćudljivi genije."

* * *

"Tek kad se moj genije uveri da sam ozbiljna u svojim namerama, može se desiti da se pojavi i ponudi mi pomoć. Ponekad ta pomoć stiže tek posle dvogodišnjeg rada na jednom projektu. Ponekad ta pomoć ne traje duže od deset minuta."

* * *

"Dok se to događa, zahvalna sam tajanstvenom za pomoć. A kad me napusti, ne pokušavam da ga zadržim, već marljivo nastavljam s radom, u nadi da će se genije opet pojaviti."

* * *

"Kao što vidite, radim pa radim, bila potpomognuta ili ne, jer tako morate činiti da biste živeli punim kreativnim životom. Uporno radim i poštujem taj proces. Bila taknuta milošću ili ne, zahvalna sam kreativnosti što mi uopšte dopušta da s njom šurujem."

* * *

"S koje god strane da mu pristupimo, ne možemo izbeći ushićenje – onim na čemu radimo, onim što nam je dato da pokušamo, onim sa čim ponekad uspemo da stupimo u zajednicu. Blagodarni zauvek. Zauvek blagodarni."

* * *

"Isto tako nikada mi na pamet nije palo da se obratim nekom autoritetu za dozvolu da postanem pisac. Nikada nisam videla da je iko u mojoj porodici tražio dozvolu za bilo šta. Samo su pravili stvari. Tako sam, dakle, i ja odlučila: praviću stvari."

* * *

"Evo na šta ciljam, drage moje i dragi moji: Ne treba vam ničija dozvola da vodite kreativan život."

* * *

"Ljudska bića su kreativna bića već veoma dugo – dovoljno dugo i dovoljno ustaljeno da izgleda kao da nam je to potpuno urođen nagon."

* * *

"Hoćete da napišete knjigu? Da sročite pesmu? Da režirate film? Da ukrašavate keramičke posude? Da naučite da igrate? Da istražujete nepoznatu zemlju? Hoćete da nacrtate penis na svom zidu? Samo napred. Koga je briga? To je vaše pravo po rođenju, pravo ljudskog bića, uradite to veseloga srca. (Dakle, shvatite to ozbiljno, ali nemojte ga ozbiljno shvatati.) Nek vas vaše nadahnuće vodi kud god ono želi da vas vodi. Imajte u vidu da su kroz veći deo svoje istorije ljudi jednostavno pravili stvari i da nikad oko toga nisu dizali dževu."

* * *

"Pravimo stvari zato što volimo da pravimo stvari. Stremimo ka zanimljivom i novom zato što volimo zanimljivo i novo."

* * *

"A nadahnuće sarađuje s nama, reklo bi se zato što nadahnuće voli da sarađuje s nama – zato što su ljudska bića u vlasti nečeg posebnog, nečeg prekomernog, nečeg nepotrebno obilnog, nečeg što spisateljica Merilin Robinson zove "preobilnost koja je čarobna"."

* * *

"Ta čarobna preobilnost? To je vaša urođena kreativnost, ona što tiho šumi i romori duboko u pozadini."

* * *

"Razmišljate li o tome da postanete stvaralac? Zakasnili ste, jer vi to već jeste. Reći za nekoga da je "kreativna osoba" toliko je suvišno da gotovo izaziva smeh. Kreativnost je zaštitni znak naše vrste. Imamo čula za nju. Imamo radoznalost za nju. Imamo palčeve izrasle nasuprot ostalih prstiju – za nju. Imamo ritam za nju. Imamo jezik i oduševljenje i urođenu vezu s božanskim za nju."

* * *

"Ako ste živi – vi ste kreativna osoba. I vi i ja i svako koga poznajemo potomci smo stvaralaca iz poslednjih nekoliko desetina hiljada godina."

* * *

"Vaša kreativnost je mnogo starija od vas, mnogo starija od svih nas. Sama naša tela i samo naše biće savršeno su satkani da žive u saradnji s nadahnućem, a nadahnuće još pokušava da vas nađe, onako isto kako je lovilo naše pretke."

* * *

"Sve ovo govorim zato da bih rekla: Ne treba vam pismeno odobrenje od direktora škole da biste vodili kreativan život. A ako se bojite da vam ipak treba – evo vam ga, dobili ste ga od mene. Nažvrljala sam ga na poleđini starog spiska za samoposlugu. Smatrajte se u punoj meri ovlašćenim. Sad idite i napravite nešto!"

* * *

"Ali da biste tako živeli – slobodni da stvarate, slobodni da istražujete – morate imati žestok osećaj povlašćenosti, a nadam se da ćete naučiti da tu veru uzgajite i ojačate."

* * *

"Posedovati stvaralački osećaj povlašćenosti ne znači ponašati se kao princeza ili kao da vam svet bilo šta duguje. Ne. Stvaralački osećaj povlašćenosti znači da ste povlašćeni da budete tu gde ste, a to što ste tu gde ste daje vam pravo da imate i svoj glas i svoje sopstveno viđenje."

* * *

"Arogancija pripadanja nema veze s egoizmom ili s uranjanjem u sebe. Na čudan način, ona je upravo suprotna tome. Ona je božanska sila koja će vas upravo izvesti iz sebe samih i omogućiti vam da se u punijoj meri umešate u život. Jer ono što vas često sprečava da živite kreativno jeste upravo vlastita uronjenost u sebe (sumnja u sebe, gađenje nad sobom, suđenje sebi, pa i onaj, u stvari rušilački, nagon za zaštitom sebe). Arogancija pripadanja izvlači vas iz najtamnijih dubina mržnje samoga sebe, ne tako što kaže: "Najveći sam!", već tako što samo kaže: "Ovde sam!""

* * *

"Odbrana sebe kao kreativne osobe počinje definisanjem samog sebe. Počinje objavom vaše namere. Uspravite se i recite naglas, šta god to bilo: Ja sam pisac. Ja sam pevač. Ja sam glumac. Ja sam baštovan. Ja sam igrač. Ja sam izumitelj. Ja sam fotograf."

* * *

"Izgovorite to. Nek se zna da ste tu. Dovraga, nek vi sami znate da ste tu, jer ta objava namere važi za vas koliko god i za univerzum ili za bilo koga drugog. Kad čuje tu objavu, vaša duša će se mobilisati. A mobilisaće se ekstatično, u stvari, jer to je ono za šta se vaša duša rodila. (Verujte mi, vaša duša već godinama čeka da se probudite u sopstvenom postojanju.)"

* * *

"Ova objava namere nije nešto što možete uraditi samo jednom i očekivati čuda. To je nešto što morate raditi svakodnevno, zauvek."

* * *

"Možda se bojite da niste dovoljno originalni. Možda je u tome problem, bojite se da su vaše ideje opšta mesta i svakidašnje, te otud nisu dostojne ostvarenja. Pisci početnici mi često govore: "Imam ideju, ali bojim se da je već korišćena." Pa, da, verovatno je već korišćena. Većina stvari je već urađena, ali vi ih još niste uradili."

* * *

"Kakve ima veze ako ponavljamo iste priče? Kakve ima veze ako se vrtimo oko istih ideja, opet iz početka, iz generacije u generaciju?"

* * *

"Svaka stvar nas na nešto podseća. Ali kad jednom iza neke ideje postaviš svoj izraz i svoju strast – ta ideja postaje tvoja."

* * *

"Dakle, samo kažite ono što imate da kažete, iz sveg svog srca. Podelite ono na šta ste podstaknuti da ga podelite. Ako je dovoljno autentično, verujte mi, delovaće i originalno."

* * *

"Ah da, još jedna stvar: ne traži se od vas da svojim stvaralaštvom spasete svet. To znači da, osim što ne mora da bude originalna, vaša umetnost ne mora da bude ni značajna."

* * *

"Jednom sam napisala knjigu sa ciljem da spasem sebe. Napisala sam priču o jednom putovanju kako bih razumela svoj sopstveni put i svoju sopstvenu emotivnu zbunjenost. Sve što sam htela u vezi s tom knjigom bilo je da samu sebe shvatim. Radeći to, međutim, napisala sam priču koja je, izgleda, pomogla i mnogim drugim ljudima da shvate sebe. Ali to mi uopšte nije bila namera. A da sam sela da pišem Jedi, moli, voli s jedinom namerom da pomognem drugima, proizvela bih sasvim drukčiju knjigu."

* * *

"Uzmite, na primer, baš ovu knjigu, koju upravo držite u rukama. Velika Čarolija je očigledno priručnik za samopomoć, zar ne? No, uz sve dužno poštovanje i naklonost, nisam je napisala za vas. Napisala sam je za sebe. Napisala sam ovu knjigu iz sopstvenog zadovoljstva, zato što zaista uživam razmišljajući na temu kreativnosti. Meni je prijatno i korisno da meditiram na tu temu. Ako ovo što sam ovde napisala na kraju pomogne i vama, to je odlično, i biće mi drago. To bi bila divna propratna pojava. Ali, što jeste-jeste, radim to što radim zato što volim to da radim."

* * *

"U redu je da vam posao donosi radost, hoću da kažem. Takođe je u redu ako vam vaš posao donosi isceljenje, ako vas oduševljava, ako vam donosi iskupljenje ili ako je to samo hobi koji vam pomaže da ne poludite. U redu je čak i ako vam je posao neozbiljan. To je dozvoljeno. Sve je to dozvoljeno."

* * *

"Vaši sopstveni razlozi za stvaranje su sasvim dovoljni. Samim tim što ste pošli za onim što volite, možda ćete i nehotice na kraju pomoći mnogima od nas. ("Nema ljubavi koja neće postati pomoć," učio je teolog Pol Tilih.) Radite, dakle, ono što vas vodi u životu. Idite za onim što vas opčinjava, zaokuplja, primorava. Verujte u to. Stvarajte ono što u vašem srcu izaziva revoluciju. Ostalo će se postarati samo za sebe."

* * *

"Iako sam oduvek znala da želim da postanem pisac i, premda sam, kao redovni student, imala predavanja iz pisanja, nakon što sam diplomirala na Njujorškom univerzitetu, odlučila sam da ne upišem master iz kreativnog pisanja. Sumnjala sam u zamisao da bi najbolje mesto za pronalaženje sopstvenog stila bilo u prostoriji sa petnaest drugih mladih pisaca koji traže sopstvene stilove."

* * *

"Danas postoji mnogo zapanjujuće skupih fakulteta na kojima možete studirati umetnost. Neki od njih su sjajni; neki i nisu. Ukoliko želite da krenete tim putem, samo napred – ali znajte da je to razmena i uverite se da će vam ta razmena stvarno koristiti. Jasno je šta u toj razmeni dobijaju fakulteti: vaš novac. Ono što studenti dobijaju razmenom zavisi od njihove posvećenosti učenju, ozbiljnosti programa i kvaliteta nastavnika."

* * *

"Ipak, mene brine to što studenti umetnosti često u visokom obrazovanju traže samo potvrdu vlastite ispravnosti – potvrdu da su istinski kreativci, jer njihova diploma tako kaže."

* * *

"S jedne strane, sasvim razumem tu potrebu za potvrđivanjem; pokušaj stvaranja je poduhvat koji izaziva nesigurnost. Ali ako se svakog dana samostalno usavršavate, disciplinovano i s ljubavlju, onda već jeste istinski stvaraoci i ne morate da plaćate da bi vam to potvrdili."

* * *

"Ali ako razmišljate o nekom obliku visokog školovanja na polju umetnosti a niste dubokog džepa, kažem vam – preživećete bez toga. Svakako će vam život biti lakši bez duga, jer će dug uvek sputavati snove o kreativnosti."

* * *

"Morate biti voljni da rizikujete ukoliko želite da živite stvarajući. Ali ako ćete se već kockati, imajte na umu da se kockate. Nikada nemojte bacati kockice a da niste svesni šta držite u ruci. Postarajte se da zapravo i pokrijete svoje opklade (emotivno kao i finansijski)."

* * *

"Molim vas da razumete da ja nikako nisam protiv visokog obrazovanja; ja sam protiv parališuće zaduženosti – naročito onih koji streme kreativnom životu."

* * *

"Umesto da se zadužite kako biste upisali umetnički fakultet, možda je bolje da se smelije otisnete u svet i odvažnije ga proučite. Ili da se smelije i odvažnije zagledate u sebe. Napravite tačan popis već stečenog obrazovanja – godina koje ste proživeli, izazova koje ste prebrodili i veština koje ste usput stekli."

* * *

"Jedini razuman način da stvarate jeste taj da prihvatite ovu stvarnost – da reakcija ne pripada vama. Ako ljudi uživaju u onome što stvarate, sjajno. Ako ljudi ignorišu ono što stvarate, šteta. Ako ljudi pogrešno shvataju ono što stvarate, ne mari. A šta ako ljudi apsolutno mrze ono što pišete? Šta ako vas napadnu oštrom, otrovnom kritikom pa vam blate dobar glas? Samo se slatko nasmešite i predložite – što učtivije možete – da odu i da se bave svojom jebenom umetnošću. Zatim tvrdoglavo nastavite da se bavite svojom."

* * *

"Naša kreativnost je neuhvatljivi i neočekivani bonus univerzuma. Kao da su se svi naši bogovi i anđeli okupili i rekli: "Znamo da je ljudskim bićima tamo dole teško. Evo – imajte i neko zadovoljstvo." Drugim rečima, uopšte me ne obeshrabruje to što znam kako je moje životno delo verovatno beskorisno. Samo je ono razlog što želim da igram."

* * *

"Paradoks, koji treba udobno nastaniti ako želite da zadovoljno provodite kreativni život, ide nekako ovako: "Moj kreativni izraz za mene mora biti najvažniji na svetu (želim li da živim umetnički) a isto tako ne sme uopšte biti važan (želim li da živim razumno)." Ponekad ćete morati da skačete s kraja na kraj ovog paradoksičnog spektra u razmaku od samo nekoliko minuta, pa onda nazad."

* * *

"Važno je./Nije važno. Napravite mesta u glavi za ovaj paradoks. Napravite za njega što je moguće više mesta. Napravite još više mesta. Biće vam potrebno. A zatim zaronite u taj prostor – najdublje što možete – i stvorite doslovno sve što želite da stvorite. To nije ničija stvar, samo lično vaša."

* * *

"Jednostavno i opšte pravilo u životu jeste da sve što uvežbavate rezultira time da ste sve bolji u tome. Na primer: da sam u dvadesetim godinama svakog božjeg dana igrala košarku ili pravila testo ili učila za automehaničara, verovatno bih dobro izvodila slobodna bacanja, pravila kroasane i popravljala menjače. Umesto toga, naučila sam da pišem."

* * *

"Ovo, pak, ne znači da ste zakasnili ako niste počeli s kreativnim naporima u dvadesetim godinama! Zaboga, ne! Molim vas da to i ne pomišljate. Nikad nije kasno."

* * *

"Sve vreme dok sam uvežbavala da budem pisac, uvek sam imala stalni posao. Čak i kad sam objavljena, nisam napustila stalni posao, tek da budem mirna. U stvari, nisam napustila stalni posao (mada bi trebalo da kažem stalne poslove) sve dok nisam napisala tri knjige – a sve tri su objavile velike izdavačke kuće i sve su dobile lepe kritike u Njujork tajmsu. Jedna je čak nominovana za nagradu Nešenal buk. Gledano sa strane, možda izgleda kao da sam već uspela. Ali nisam htela da rizikujem, stoga sam zadržala stalni posao."

* * *

"Tek sa četvrtom knjigom (a ta knjiga je, za boga miloga, prokleta Jedi, moli, voli) konačno sam sebi dozvolila da napustim sve druge poslove i postanem ništa drugo do pisac knjiga. Tako dugo sam se držala tih drugih izvora prihoda jer nikako nisam želela da opteretim svoje pisanje odgovornošću da me ono izdržava. Bila sam dovoljno mudra da to ne zahtevam od svog pisanja zato što sam tokom života srela mnogo ljudi koji ubijaju svoju kreativnost tražeći od umetnosti da im plaća račune."

* * *

"Oduvek sam smatrala da je to surovo prema sopstvenom radu – da zahtevate od njega redovan koverat s platom, kao da je kreativnost državni posao ili zadužbina. Čujte, ako možete da živite komotno i večno od inspiracije, to je fantastično. Zar to nije san svih? Samo ne dozvolite da se taj san pretvori u košmar. Finansijski zahtevi mogu stvoriti veliki pritisak na osetljivu i ćudljivu inspiraciju. Morate biti pametni i obezbediti se."

* * *

"Većina pojedinaca nikad nije imala vremena i nikad nije imala dovoljno sredstava i nikad nije imala dovoljnu podršku, pokroviteljstvo ili nagradu... a ipak je uporno stvarala. Stvarali su zato što im je bilo stalo. Stvarali su jer im je poziv da stvaraju, svim nužnim sredstvima. Novac je od koristi, to sigurno. Ali ako je novac jedino što ljudima treba da bi živeli kreativnim životom, onda bi oni megabogati bili najmaštovitiji, najproduktivniji i najoriginalniji mislioci među nama, a oni jednostavno to nisu. Osnovni sastojak za kreativnost ostaje upravo isti kod svih: hrabrost, očaranost, dopuštenje, upornost, poverenje – a ti elementi su univerzalno dostupni. Što ne znači da je kreativno življenje uvek lako; to samo znači da je kreativno življenje uvek moguće."

* * *

"Perfekcionizam sprečava ljude da dovrše posao – ali, što je još i gore, često sprečava ljude da počnu da rade. Perfekcionisti često shvate unapred da krajnji proizvod nikad neće biti zadovoljavajuć, pa se i ne trude da budu kreativni."

* * *

"Mislim da je perfekcionizam samo najskuplja, unikatna verzija straha."

* * *

"Moramo shvatiti da je nagon prema perfekcionizmu korozivno gubljenje vremena, zato što ništa nikad nije iznad kritike."

* * *

"U nekom trenutku jednostavno morate završiti svoj rad i objaviti ga takvog kakav je – makar samo zato da biste nastavili da radite druge stvari vedrog i odlučnog srca. U tome i jeste stvar. Bar bi trebalo da bude."

* * *

"Uostalom, posedovanje kreativnog uma liči na to kada vam je kućni ljubimac border koli: morate s njim raditi inače će vam izazvati neverovatnu količinu nevolja. Zadajte umu da obavi posao ili će se on sam nečim zabaviti a vama se možda to neće dopasti (grickanje kauča, kopanje rupe u podu dnevne sobe, ujedanje poštara, itd.). Trebalo mi je mnogo godina da naučim ovo, ali izgleda da je tačno da ako ne stvaram ništa aktivno, onda verovatno aktivno nešto uništavam (sebe, vezu ili svoj stav)."

* * *

"Možda je najveća milost kreativnosti ovo: potpuno nam apsorbujući pažnju na kratko i čarobno vreme, može nas privremeno rasteretiti groznog tereta onoga što jesmo."

* * *

"Što je najbolje od svega, na kraju vaše kreativne avanture ostaje vam suvenir – nešto što ste sami napravili, nešto da vas zauvek podseća na kratak, ali preobražujuć susret s inspiracijom."

* * *

"To su meni moje knjige: suveniri putovanja koja sam preduzimala, u čemu sam (srećom) uspela da pobegnem od sebe nakratko."

* * *

"Večiti stereotip kreativnosti jeste da ona izluđuje ljude. Ne slažem se. Neizražavanje kreativnosti izluđuje ljude."

* * *

"Jedini razlog zbog čega sam uspela da istrajem i završim svoj prvi roman jeste to što sam dozvolila da on bude stravično nesavršen. Naterala sam sebe da nastavim da ga pišem iako sam bila veoma nezadovoljna onim što sam stvarala. Ta knjiga je bila toliko daleko od savršenstva da me je izluđivala."

* * *

"Čovek radi ono što može, što bolje može u razumnom vremenskom okviru, a onda sve ostavi."

* * *

"Ili, da parafraziram: dovoljno dobar roman napisan sada bolji je od savršenog romana besprekorno napisanog – nikad."

* * *

"Vaš kreativni rad nije vaše dete; naprotiv, vi ste njegovo dete. Sve što sam ikad napisala stvorilo je mene. Svaki projekat me je vodio ka zrelosti na različit način. Danas sam to što jesam upravo zahvaljujući onome što sam stvorila i šta je ono od mene stvorilo."

* * *

"Vrhunski – ponekad i najteži – čin kreativnog poverenja nastupa kad svoje dovršeno delo izvedete u svet. Poverenje o kojem ovde govorim najžešće je poverenje od svih. Nije to poverenje koje kaže: "Ubeđen sam da ću postići uspeh" – zato što to nije žestoko poverenje; to je nevino poverenje, a ja od vas tražim da svoju nevinost načas ostavite po strani i kročite u nešto mnogo čvršće i mnogo moćnije. Kao što sam rekla, i kao što svi znamo u dubini duše, nema garancije za uspeh u kreativnom carstvu. Ni za vas, ni za mene, ni za koga. Nema sad, nikada je neće biti. Hoćete li ipak izneti svoje delo?"

* * *

"Žestoko poverenje iziskuje da svejedno izložite svoje delo zato što žestoko poverenje zna da ishod nije bitan. Ishod ne može biti bitan."

* * *

"Mislim da je najžešće pitanje ovo: Šta biste radili čak i kad biste znali da možete vrlo lako podbaciti? Šta volite da radite toliko da vam reči podbačaj i uspeh u suštini postanu nebitne? Šta volite čak i više od vlastite sujete? Koliko je žestoko vaše poverenje u tu ljubav?"

* * *

"Kreativnost je sveta i nije sveta. Ono što stvorimo neverovatno je bitno i uopšte nije bitno. Dirinčimo sami i u društvu smo duhova. Prestrašeni smo i hrabri smo. Umetnost je težak zadatak i divna privilegija. Tek kad smo najrazigraniji božansko može konačno da se ozbiljno odnosi prema nama. Napravite mesta svim ovim paradoksima da budu jednako istiniti u vašoj duši, a ja vam tvrdim – možete stvoriti sve. Stoga vas molim da se sad smirite i vratite poslu, važi? Blaga koja su skrivena u vama nadaju se da ćete reći da."

(Izdavač: Laguna, Beograd, 2018. godina)

Biografija - Elizabet Gilbert

Elizabet GilbertElizabet Gilbert je bestseler autorka Njujork tajmsa, najpoznatija po svetskom hitu Jedi, Moli, Voli, po kojem je snimljen i istoimeni film, kao i po nekoliko drugih knjiga koje su bile na bestseler listama. Karijeru je započela kao novinarka u Harpers bazaru, a objavljivala je članke i kratke priče u ostalim poznatim časopisima. Njene knjige i članci su često u najužem izboru za elitne nagrade i ima puno priznanja za knjige ili novinske članke godine u Njujork tajmsu, Vašington postu, Čikago tribjunu i Njujorkeru.

Za više informacija posetite:

https://www.elizabethgilbert.com/

https://www.facebook.com/GilbertLiz

https://twitter.com/GilbertLiz

https://www.instagram.com/elizabeth_gilbert_writer/

https://www.ted.com/talks/elizabeth_gilbert_on_genius

Pretraga