AutoriPotražite vašeg omiljenog autora!

Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu

Dejl Karnegi

""Čovekov zadatak nije da napreže oči gledajući u maglovite daljine, već da se uhvati u koštac s onim što mu se jasno ocrtava pred očima." Ovo su reči engleskog istoričara Tomasa Karlajla."

* * *

"Važno je, stoga, posedovati bezbednosne uređaje kojima ćemo, kad zatreba, pritiskom na dugme zatvarati čelična vrata nad komorama naših briga. Popnite se na komandni most, budite kapetani svog života i trudite se da vam barem najvažniji delovi mehanizma funkcionišu kako valja. Kada navale brige, setite se čarobnog dugmeta, ne dozvolite da vam bujica preplavi komore. Rešavajte probleme redom: jedan po jedan. Isključite prednje i stražnje motore, zaboravite prošlost i ne opterećujte se brigama o budućnosti. Razvijajte naviku življenja na 'jednodnevne rate'. Tek tada ćete sa pouzdanjem gledati u sadašnjicu. Jer, prošlost se ne može promeniti, a budućnost je sadržana u današnjici."

* * *

"Moramo razmišljati o sutrašnjici, brižljivo je planirati i nastojati da je učinimo što lepšom – ali se ne moramo opterećivati nepotrebnim brigama o njoj."

* * *

" 'I ljudi su nalik tom peščanom satu: svakog dana suočavaju se sa hiljadama problema i zadataka. Mudar čovek ih rešava jedan po jedan, laganim i jednoličnim tempom, kao što zrnca peska jednolično protiču kroz stakleno grlo. Nerazborito je da čovek pokušava da reši sve probleme odjednom, pri čemu neminovno postaje žrtva svih svojih briga o budućnosti. Ukoliko tako postupamo, nema sumnje da ćemo oštetiti svoje telesno i duševno ustrojstvo, kao što bi se i stakleni zidovi na peščanom satu oštetili ukoliko bismo pokušali da sva zrnca istovremeno proguramo kroz njegov suženi deo.' "

* * *

"Zato se moramo zadovoljiti životom u jedinom mogućem vremenu koje nam je na raspolaganju: od trenutka kad ustanemo, do trenutka kada pođemo na počinak."

* * *

"Rimski pesnik Horacije je još trideset godina pre nove ere srećnikom nazvao onog čoveka "koji današnjicu može mirno nazvati svojom", i ne bojati se zla što ga donosi sutrašnjica, jer zna da je današnjicu do kraja proživeo."

* * *

"Život je neprestana promena, i jedino je u njemu izvesna današnjica. Čemu onda narušavati lepotu življenja u današnjici, nastojanjima da rešimo probleme budućnosti obavijene neprestanom promenom i nesigurnošću – budućnosti koju niko na svetu ne može da predvidi?"

* * *

"Stari Rimljani behu izmislili izreku Carpe diem. Iskoristi dan. Uživaj u onome u čemu možeš. Da, iskoristite dan i uživajte u njemu što više možete."

* * *

"Dakle, prvo što valja naučiti o brigama jeste sledeće: želite li da ih izbegnete, prihvatite savet Vilijama Oslera. Setite se reči: Zatvorite čelična vrata nad prošlošću i budućnošću. Živite na jednodnevne rate."

* * *

"Filozof Vilijam Džejms, otac primenjene psihologije, ovako je podučavao studente: "Pomirite se sa situacijom, jer je prihvatanje prvi korak u savladavanju bilo kakve nevolje.""

* * *

"Kada prihvatimo najgore, nemamo više šta da izgubimo. To automatski znači da možemo sve i da dobijemo! "Pošto sam se suočio sa najgorim", rekao je Karijer, "odahnuo sam, opustio se i počeo se osećati smirenijim nego ikada ranije. Od tog trenutka, mogao sam da počnem da razmišljam.""

* * *

"Drugo pravilo, dakle, glasi: Muče li vas brige, primenite Karijerovu čarobnu formulu preduzimajući tri koraka:

  1. Upitajte se: Šta mi se u najgorem slučaju može dogoditi?

  2. Pomirite se sa mogućim posledicama.

  3. Smireno pokušajte da spasete što se spasti može."

* * *

"Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, dr Aleksis Karel, jednom prilikom je rekao: "Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi." To se, dabome, odnosi i na sve ostale ljude."

* * *

"Ono što vam najviše može pomoći da se opustite jesu zdrav život, san, muzika i smeh. Verujte u život, naučite da dobro spavate. Uživajte u muzici i nastojte da sagledavate smešnu stranu života. Prihvatite li ovaj savet, saznaćete šta znače zdravlje i sreća."

* * *

"Brige su nalik na uporno kapanje vode, kap... kap... kap... Danonoćno opterećivanje kapima briga tera ljude u ludilo i samoubistvo."

* * *

"Volite li život? Želite li da živite dugo, srećno i zdravo? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, navešću vam još jednu misao dr Aleksisa Karela: "Oni ljudi koji u trci i vrevi savremenog života umeju da zadrže unutrašnji mir imuni su na nervna oboljenja.""

* * *

"Ljudi su čvršći no što to i sami misle, jer su u svakome od nas skrivene tajne rezerve, kojih ponekad nismo ni svesni. Toro je u svojoj besmrtnoj knjizi Volden rekao: "Ono što me najviše ohrabruje jeste neosporna činjenica da čovek poseduje sposobnost svesnog oplemenjivanja vlastite prirode... Čovek koji korača stazom vlastitih ideala i trudi se da živi u skladu sa njima, doživeće uspeh o kakvom običan smrtnik ne može ni da sanja.""

* * *

"Valja se naoružati tehnikom za borbu protiv različitih vrsta briga, a to ćemo najbolje postići naučimo li tri osnovna pravila za analizu problema:

  1. Suočiti se sa činjenicama.

  2. Analizirati činjenice.

  3. Doneti odluku i početi delovati u skladu sa njom."

* * *

"Proučimo prvo pravilo: Suočiti se sa činjenicama. Zbog čega je suočavanje sa činjenicama toliko važno? Pa, zato što nijedan problem nećemo moći da inteligentno rešimo ukoliko ne znamo iz čega se sastoji. Bez uvida u činjenično stanje samo ćemo se smušeno vrteti oko problema kao mačak oko vruće čorbe."

* * *

"Šta, dakle, treba da radimo? Ne smemo dopustiti svojim emocijama da utiču na naše razmišljanje. Kao što je rekao dekan Hoks, "moramo posvetiti dovoljno vremena nepristrasnoj i objektivnoj analizi činjenica u vezi sa određenim problemom.""

* * *

"Vilijam Džejms je jednom prilikom rekao: "Kada jednom donesete odluku koju valja sprovesti u delo, odbacite apsolutno svaku odgovornost i brigu o ishodu." Time je želeo da kaže da posle donošenja promišljene odluke valja odmah krenuti u akciju. Da odluku ne valja preispitivati, da ne valja oklevati i gubiti se u sumnjama koje, opet, rađaju nove sumnje. Da se ne valja osvrtati za onim što je već prošlo."

* * *

""Nemam vremena za brige." Da, upravo je to rekao i Vinston Čerčil, kada je u jeku Drugog svetskog rata radio i po osamnaest sati dnevno. Neko ga je tih dana upitao da li ga brine silna odgovornost koja počiva na njegovim plećima, i on je odgovorio: "Suviše sam zauzet. Nemam vremena za brige.""

* * *

"Zbog čega nas zaposlenost lišava briga? Zbog prirodnog zakona koji glasi da se ljudski mozak, ma kako briljantan bio, ne može istovremeno baviti dvema stvarima."

* * *

"Obično nije teško "utopiti se u radu" kada nas posao zanima ili kada smo prinuđeni da obavljamo svakodnevne dužnosti. Opasnost, zapravo, vreba iz časova dokolice. Demoni briga počinju da nas napadaju baš u tim trenucima, kada bismo morali da uživamo u slobodnom vremenu i da se osećamo najsrećnijim. Tada počinjemo da se mučimo pitanjima. Šta sam, uopšte, postigao u životu?"

* * *

"Zapamtimo: "Život bez cilja doveo bi me do očajanja i samouništenja." Ako vas nešto tišti, pribegnite starom, oprobanom receptu: radu."

* * *

"Prvo pravilo protiv briga, dakle, glasi: Aktivirajte se. Čovek opsednut brigama mora se utopiti u radu, da se ne bi utopio u očaju."

* * *

"Ljudi obično hrabro podnose velike životne nedaće, ali istovremeno dopuštaju da budu ulovljeni u zamke sitnih, glupih briga."

* * *

"Poznata latinska pravna izreka glasi: De mninimis non curat lex, to jest: Zakon ne mari za sitnice. Valjalo bi da to vredi i za čoveka – ukoliko mu je stalo do mira u kući."

* * *

""Čini se da ovo važi i za mnoge druge sitne ljudske brige. Nerviraju nas i izluđuju samo zbog toga što im pridajemo suviše važnosti.""

* * *

"Engleski političar Dizraeli jednom je rekao: "Život je odviše kratak da bi bio sitan"."

* * *

"Prema tome, drugo pravilo za suzbijanje briga glasi: Nemojte se uzrujavati zbog gluposti. Imajte na umu da je "život odveć kratak da bi bio sitan"."

* * *

"Svaki čovek mogao bi se otarasiti devedeset odsto briga kada bi makar za trenutak prestao da se boji i razmislio da li, po zakonu verovatnoće, postoji stvarno opravdanje za sva njegova strahovanja."

* * *

"Kao što je rekao američki general Džordž Kruk: "Gotovo sve ljudske brige i osećanja nezadovoljstva plod su ljudske mašte i nemaju veze sa stvarnošću.""

* * *

"Znači, treće pravilo protiv briga glasi: Analizirajte situaciju. Upitajte se kakvi su izgledi da se prema zakonu verovatnoće ostvare vaše najcrnje slutnje."

* * *

"Svi se mi u životu susrećemo sa neprijatnim situacijama, koje su onakve kakve jesu i koje ne mogu biti drukčije. Ostaje nam jedino da biramo. Možemo ih prihvatiti kao neizbežne, pomiriti se i saživeti se sa njima, ili pak upropastiti sebi život opiranjem i večitim jadikovanjem."

* * *

"Vilijam Džejms jednom je rekao: "Najbolje je spremno prihvatiti datu situaciju. Prihvatanje je prvi korak prema savladavanju posledica bilo kakve nevolje.""

* * *

"Da li ćemo se osećati srećnim ili nesrećnim ne zavisi od okolnosti, već od načina na koji se prema njima postavimo. Tačno je da svako od nas nosi u sebi svoj raj i svoj pakao. Da li ćemo biti srećni ili nesrećni, samo je pitanje izbora."

* * *

"Svako od nas može podneti tragediju i izaći iz nje kao pobednik – ukoliko mora. Možda mislimo da je to nemoguće, ne znajući da se u svakome od nas kriju neizmerne zalihe snage, snage koja će nam pomoći ukoliko budemo umeli da je iskoristimo. Čovek je snažniji nego što i sam to misli."

* * *

"Neizbežno ne možemo izmeniti ni pobunom, ni gorčinom, ni besom. Možemo jedino da izmenimo sami sebe i da upropastimo život sebi i svojim bližnjima."

* * *

"Čovek se mora boriti dok ima nade – boriti se do kraja. Međutim, kada nam zdrav razum počne ukazivati na besmislenost borbe, ljudski je da u ime zdravog razuma prihvatimo dato stanje i ne žalimo za onim što ne može biti."

* * *

"Henri Ford mi je dao sličnu izjavu: "Kada osetim da više ne mogu da upravljam događajima, puštam događaje da upravljaju sami sobom.""

* * *

""Samo je jedan put koji vodi ka sreći", govorio je Epiktet, "i taj put zahteva od nas da prestanemo da brinemo o stvarima koje su izvan domašaja naše volje.""

* * *

"Niko na svetu nema dovoljno snage i žilavosti da se bori sa neizbežnim i da istovremeno, ostatkom energije, gradi novi život. Moramo odabrati: ili jedno ili drugo. Ili ćemo se povinovati neizbežnim olujama života, ili ćemo im se opirati – i slomiti se!"

* * *

"Četvrto pravilo za suzbijanje briga, dakle, glasi: Sarađujte sa neizbežnim."

* * *

"Iskreno verujem da je sposobnost procene vrednosti životnih situacija jedna od najvećih tajni za očuvanje duševnog mira. Smatram, ujedno, da bismo mogli da izbegnemo pedeset odsto sveukupnih briga kada bismo se potrudili da pronađemo neku vrstu ličnog zlatnog merila – merila za procenjivanje vrednosti situacija u odnosu na vrednost vlastitih života."

* * *

"Shodno tome, pravilo broj pet za suzbijanje briga glasi: Ne činite ništa na prečac. Ukoliko vas neka životna situacija dovede u dilemu, zastanite i upitajte se:

  1. Koliko je ta stvar važna za moju ličnu sreću?

  2. Gde je granica do koje smem da idem? Kada da primenim načelo "automatske prodaje"?

  3. Koliku cenu ću morati da platim za svoju "drvenu zviždaljku"? Nisam li je možda već preplatio?"

* * *

"Možemo ublažiti posledice prošlih događaja, ali ih promeniti nikako ne možemo."

* * *

"Postoji jedan jedini način pod kapom nebeskom na koji prošlost možemo učiniti konstruktivnom, a to je da smireno analiziramo počinjene greške, da iz njih izvučemo pouke za budućnost i da na njih potom zaboravimo."

* * *

"Zbog čega bismo onda mi morali da prolivamo suze nad počinjenim greškama? Pogrešili smo, pa šta? Koji čovek nije u životu pogrešio? Čak je i Napoleon izgubio trećinu svojih najvažnijih bitaka. Nismo li, dakle, i mi u svojoj prosečnosti slični Napoleonu?"

* * *

"Imajmo na umu da je prošlost nešto što nikakvim naporom volje ne možemo da promenimo. Stoga, trebalo bi da zapamtimo pravilo broj šest, koje glasi: Ne pokušavajte da testerišete strugotinu."

* * *

"Najdragocenija lekcija koju sam u životu naučio glasi da je važno šta čovek misli i kako se postavlja prema svetu. Kada bih znao šta mislite, znao bih ko ste. Mišljenje nas čini onakvima kakvi jesmo. Način na koji se postavljamo prema svetu odlučan je činilac u razvoju naše sudbine. Američki pesnik Emerson jednom je rekao: "Čovek je zbir onoga o čemu svakodnevno razmišlja..." Zaista, kako bi i mogao biti nešto drugo?"

* * *

"Sasvim sam uveren da je izbor pravih misli najveći, a rekao bih i jedini problem sa kojim se u životu suočavamo. Izborom pravilnog stava, to jest pozitivnog načina razmišljanja, nalazimo put za rešenje svih životnih problema. Rimski car i filozof Marko Aurelije sažeo je ovu mudrost u svega devet reči: "Čovekov život je onakav kakvim ga oblikuju njegove misli.""

* * *

"Duboko sam ubeđen da duhovni mir i radost što nam ih život donosi ne zavise od toga ko smo, gde se nalazimo i šta posedujemo, već isključivo od našeg duhovnog stava prema životu. Spoljne okolnosti nemaju mnogo veze s tim da li ćemo biti srećni ili nećemo."

* * *

"Životni moto francuskog filozofa Montenja bio je da "čoveka ne povređuje toliko ono što mu se događa, koliko njegovo mišljenje o onome što mu se događa." A naše mišljenje o onome što nam se događa zavisi isklučivo od nas samih."

* * *

"Vilijam Džejms kaže da voljnim činom ne možemo trenutno promeniti emocije, ali možemo promeniti ponašanje. Promenimo li ponašanje, automatski ćemo promeniti i osećanja."

* * *

""Najbolji put prema dobrom raspoloženju – ukoliko vas je dobro raspoloženje napustilo – sastoji se u tome da veselo podignete glavu, da se ponašate i govorite kao da vam se dobro raspoloženje već vratilo", kaže Džejms."

* * *

"Zbog čega bismo sebe i sve oko sebe činili nesrećnim, kada sami možemo da budemo tvorci svoje sreće?"

* * *

"Borite se, dakle, za vlastitu sreću!"

* * *

"Želite li da odnegujete u sebi duhovni stav koji će vam doneti mir i sreću, imajte na umu prvo pravilo: Mislite i ponašajte se vedro, pa ćete i biti vedri."

* * *

"Osećati mržnju prema neprijatelju znači dopuštati mu da vlada nad nama: nad našim snom, apetitom, krvnim pritiskom, zdravljem i srećom. Naši neprijatelji bili bi ludi od radosti kada bi samo znali da se zbog njih izjedamo, da patimo i krvarimo od rana koje su nam zadali. Naša mržnja njih nimalo ne boli, ali zato pretvara naše dane i noći u paklene muke."

* * *

"Etička postavka hrišćanstva da "neprijatelja treba voleti" i opraštati mu "sedamdeset sedam puta" ima, dakle, i svoju praktičnu namenu, jer propovedajući praštanje štiti čoveka od telesnih tegoba prouzrokovanih preteranim uzrujavanjem."

* * *

"Ako baš ne možete da volite neprijatelja, volite sami sebe. Volite sebe toliko da ne dozvolite neprijatelju da vam se upliće u ličnu sreću, zdravlje i lep izgled."

* * *

"Praštanje je preduslov i za dobre poslovne odnose."

* * *

"Najsigurniji način da oprostimo neprijatelju i da ga zaboravimo jeste da se predamo nečemu što je neizmerno veće od nas samih. Tada nam neće smetati ni uvrede ni klevete, jer ćemo biti mrtvi za sve osim za stvar za koju se borimo."

* * *

"Epiktet je pre hiljadu devet stotina godina rekao da žanjemo ono što smo zasejali i da nas sudbina na neki način uvek tera na plaćanje počinjenih grešaka. "Svako na kraju plaća kaznu za vlastita nedela", rekao je Epiktet. "Onaj ko to ima u vidu, ni na koga se ne ljuti, nikoga ne prezire, nikoga ne krivi, nikome se ne ruga, nikoga ne vređa i nikoga ne mrzi.""

* * *

"Umesto da mrzimo neprijatelje, bolje će biti da ih sažaljevamo i da budemo zahvalni što nas život nije učinio sličnim njima. Umesto da se trujemo mržnjom, zlobom i pakošću prema neprijateljima, bolje će biti da pokušamo da ih razumemo, da im ponudimo pomoć, saosećanje i oproštaj."

* * *

"Želite li, dakle, da negujete duhovnu klimu koja će vam doneti mir i sreću, upamtite da drugo pravilo glasi: Nikada ne pokušavajte da izravnate račune s neprijateljima, jer ćete time povrediti više sebe nego njih. Setite se da nema smisla traćiti vreme na ljude koje ne volite."

* * *

"Zbog čega ne biste bili realista, kao Marko Aurelije, jedan od najmudrijih vladara Rimskog carstva, koji je u svom dnevniku zapisao: "Danas imam sastanak sa nekim brbljivcima, sebičnjacima, egocentricima, nezahvalnicima. To me, međutim, neće ni iznenaditi ni oneraspoložiti, jer naprosto ne bih mogao da zamislim svet bez takvih ljudi.""

* * *

"Zaključak, dakle, glasi da nema smisla da očekujemo zahvalnost, a ukoliko ipak na nju i naiđemo, radovaćemo se i biti prijatno iznenađeni. Ukoliko zahvalnost izostane, nećemo zbog toga patiti."

* * *

"Prvo što želim da istaknem u ovom poglavlju jeste da je prirodno što ljudi zaboravljaju na zahvalnost, pa je bolje da je ni ne očekujemo, jer ćemo u protivnom biti ranjivi – i ranjavani."

* * *

"Prirodno je za sve nas da želimo da budemo srećni i voljeni, ali to možemo postići samo na jedan način: davanjem bez očekivanja nagrade."

* * *

""Idealnog čoveka raduje da pomaže drugim ljudima, ali se stidi ako drugi njemu čine usluge. Poklanjati dobrotu obeležje je superiornosti, primanje je obeležje inferiornosti", govorio je Aristotel."

* * *

"Evo i druge važne tačke koju želim da istaknem u ovom poglavlju: Želimo li da nađemo sreću, moramo prestati da mislimo na zahvalnost i nezahvalnost, i davati je zbog radosti što je pričinjava samo davanje."

* * *

"Ali, zbog čega bi deca trebalo da budu zahvalna, ukoliko ih kao roditelji ne naučimo da to budu? Nezahvalnost je prirodna, ona je poput korova, dok je zahvalnost nalik na cvet: valja ga zalivati, negovati, štititi i voleti."

* * *

"Ko je kriv ako su nam deca nezahvalna? Možda upravo mi sami. Ukoliko ih nikad nismo naučili da iskazuju zahvalnost prema drugim ljudima, kako možemo da očekujemo da budu zahvalni prema nama?"

* * *

"Kao roditelji moramo imati na umu da će nam deca biti onakva kakvima ih vaspitamo."

* * *

"Želite li da izbegnete razočaranje zbog ljudske nezahvalnosti, treće pravilo glasi:

  1. Nemojte se uzrujavati zbog nezahvalnosti – očekujte je.

  2. Zapamtite da se sreća postiže jedino davanjem bez očekivanja nagrade.

  3. Imajte na umu da je zahvalnost osobina koju valja negovati. Želite li da vam deca budu zahvalna, morate ih na taj način i vaspitavati."

* * *

"Zbog čega se i vi sami ne biste upitali: "Kog se đavola toliko uzrujavam?" Pokušajte, pa ćete videti da će vam se mnoge brige i problemi ubrzo početi da čine neumesnim i smešnim."

* * *

"U životu svakog čoveka ima oko devedeset odsto dobrog i oko deset odsto lošeg. Želite li da budete srećni, nastojte da mislite na onih devedeset procenata dobrog, a zaboravite ono loše."

* * *

"Svift je umeo da ceni veselje i životnu radost. "Najbolji lekari na svetu su doktorke Dijeta, Tišina i Radost", govorio je on."

* * *

"Svi mi možemo besplatno da koristimo usluge Radosti, pod uslovom da pristanemo da svu pažnju usmerimo na neizreciva bogatstva koja posedujemo, na bogatstva veća i od basnoslovnog blaga Ali Babe. Pa, zar ima tih para na svetu za koje biste dali svoje oči? Ili noge? Ruke? Sluh? Vlastitu decu? Dodajte tome i sve ono što ste postigli u životu, pa ćete shvatiti da je blago koje posedujete vrednije od novca svih milionera ovog sveta."

* * *

"A umemo li da cenimo to svoje blago? Ne, često ne umemo. Šopenhauer je jednom prilikom rekao: "Retko kada pomišljamo na ono što imamo, i skoro uvek mislimo na ono što nam nedostaje.""

* * *

"Logan Pirsol Smit u samo dve rečenice sažeo je mnoge životne mudrosti. Evo šta je rekao: "Postoje dve stvari u životu za koje je vredno boriti se... Prvo, da dobijemo ono što želimo, i drugo, da umemo da uživamo u dobijenom. Samo najmudrijima među nama polazi za rukom ovo drugo.""

* * *

"Morali bismo da shvatimo da mi, zdravi ljudi, živimo u carstvu lepote, samo što smo za nju postali odviše slepi, i previše razmaženi da bismo umeli da je cenimo."

* * *

"Želite li, dakle, da prestanete da se opterećujete brigama i da počnete da živite, važno je da upamtite pravilo koje glasi: Sabirajte blagoslove života, a ne – brige!"

* * *

"Anđelo Patri, čovek koji je napisao trinaest knjiga i bezbroj članaka o psihologiji deteta, voleo je da kaže: "Najnesrećniji čovek na svetu je onaj koji žudi za tim da bude drugačiji nego što zaista jeste, koji bi želeo da i duh i telo prilagodi jednoj izmišljenoj, nestvarnoj slici o sebi.""

* * *

""Iskustvo me je naučilo da je najbolje nemati nikakvog posla s ljudima koji se pretvaraju da su ono što nisu", govorio je Vud."

* * *

"Setimo se još jednom američkog psihologa i filozofa Vilijama Džejmsa, koji je tvrdio da prosečan čovek uspeva da u životu razvije samo deset odsto svojih pritajenih duhovnih sposobnosti. "Velika je razlika između onoga što jesmo i onoga što bi trebalo da budemo", govorio je Džejms. "Koristimo samo mali deo naših telesnih i umnih zaliha. Govoreći uopšteno, ljudsko biće živi ispod proseka svojih sposobnosti. Obdareno je svakojakim sposobnostima, od kojih se mnogima nikad ne služi.""

* * *

"Svesni svojih neiskorišćenih mogućnosti, ne bismo smeli da ni za trenutak oklevamo da ih upotrebimo, niti da se zabrinjavamo zbog toga što nismo nalik na ljude oko sebe."

* * *

"Upamtite da ste upravo vi novo čudo sveta. Da u čitavoj istoriji čovečanstva nikada nije bilo osobe koja bi bila potpuno nalik vama, i da se ni u budućnosti nikada više neće roditi čovek kao što ste vi."

* * *

"Čovek je, uistinu, "zastrašujuće divno" stvorenje!"

* * *

"Tom prilikom, međutim, rekao sam sam sebi: "Ne preostaje ti ništa drugo nego da budeš Dejl Karnegi, sa svim svojim greškama i manama. Ne možeš biti ništa drugo; možeš biti samo ono što jesi.""

* * *

"Jednom za svagda – nadam se – naučio sam lekciju o kojoj je govorio ser Volter Roli. "Nisam dorastao da pišem dela koja bi se mogla meriti sa Šekspirovim", rekao je Roli, "ali zato mogu da napišem vlastitu knjigu.""

* * *

"Budite svoji!"

* * *

"Upamtite da ste vi, upravo vi, novo čudo sveta. I budite srećni što je tako. Iskoristite sve sposobnosti kojima vas je priroda obdarila. Čovek zrači onim što jeste. Hteli mi to ili ne hteli, ljudsko biće predstavlja zbir vlastitih iskustava, okoline i nasleđa. Stoga moramo negovati sićušni vrt vlastite ličnosti, i svirati svoj mali instrument u velikom orkestru života."

* * *

"Želite li da u sebi negujete klimu koja će vam doneti mir i spokojstvo, peto pravilo glasi: Ne oponašajte druge. Upoznajte sebe i budite ono što jeste."

* * *

"Pametan čovek, međutim, kaže: "Šta bih mogao da naučim iz ove životne situacije? Kako bih je mogao preokrenuti u svoju korist? Kako bi od ovog kiselog limuna mogao da napravim limunadu?""

* * *

"Čuveni psiholog Alfred Adler rekao je jednom da je jedna od zadivljujućih čovekovih osobina "sposobnost da minus pretvori u plus.""

* * *

"Tu istinu potvrdio je u ovom našem veku i Hari Fosdik rečima: "Sreća uglavnom nije prijatnost, već pobeda." Da, pobeda koja proishodi iz osećanja da smo nešto postigli, iz spoznaje da smo od limuna kojim nas je život "obdario" uspeli da napravimo limunadu!"

* * *

"U životu sam sreo mnogo sličnih ljudi, pa zaključujem da svako, uz malo volje i napora, može da svoje nedostatke pretvori u prednosti."

* * *

"Vilijam Bolito, autor knjige Dvanaestorica protiv bogova, izrazio je to ovim rečima: "Praviti kapital od vlastitih telenata nije najvažnija stvar u životu. Mnogo je važnije umeti izvući korist iz gubitaka. Za to je neophodna inteligencija, pa je upravo to ono po čemu se pametan čovek razlikuje od budale.""

* * *

"Ničeova formula za superiornog čoveka bila je "ne samo podnositi nevolju, već je i voleti.""

* * *

"Što više proučavam biografije velikih ljudi, to više dolazim do zaključka da su mnogi velikani uspeli zato što su patili od nekakvog nedostatka, koji ih je zatim podsticao na trud i stvaralaštvo."

* * *

""Otkud nam ideja da siguran i udoban život sam po sebi čini ljude dobrim i srećnim?" pita se Hari Fosdik u svojoj knjizi Snaga koja mi je pomogla da izdržim. "Naprotiv, ljudi koji žale sami sebe istrajavaju u samosažaljenju čak i onda kada leže na mekim jastucima, a velika dela u povesti stvaraju oni koji na vlastitim leđima nose teško breme sudbine.""

* * *

"Pretpostavimo da je i vama život toliko težak da mislite da nema nade da od limuna napravite limunadu. Postoje ipak dva razloga zbog kojih se isplati barem pokušati. Razlog broj jedan glasi: možda ćete ipak uspeti. Razlog broj dva glasi: čak i ako ne uspete, već sam pokušaj da svoj minus pretvorite u plus nateraće vas da gledate u budućnost, a ne u prošlost, da negativne misli zamenite pozitivnim, da oslobodite stvaralačku energiju i da vas potakne na posao koji će vas toliko zaokupiti da više nećete imati ni vremena ni snage za razmišljanje o onome što je učinjeno i što se ne može izmeniti."

* * *

"Šesto pravilo za postizanje duhovnog mira i sreće, dakle, glasi: Kada vam sudbina dodeli limun, pokušajte da od njega napravite limunadu."

* * *

"Znameniti psihijatar Alfred Adler govorio je svojim pacijentima koji su patili od melanholije da će se od nje izlečiti za dve nedelje, pod uslovom da svaki dan barem malo vremena posvete razmišljanju o tome kako da učine nešto što će obradovati druge ljude."

* * *

"Zbog čega je navika da svaki dan učinimo nešto dobro za druge toliko korisna za onoga ko ju je stekao? Zbog toga što nastojanjem da zadovoljimo druge prestajemo da mislimo na sebe, to jest na glavni uzrok svih svojih briga, strahovanja i potištenosti."

* * *

"Karl Gustav Jung je jednom rekao: "Otprilike trećina mojih pacijenata ne pati ni od kakve klinički opipljive neuroze, već od besmislenosti i ispraznosti vlastitog načina života.""

* * *

"Bavljenje drugim ljudima pomoći će vam da zaboravite na vlastite brige, ali ćete na taj način steći i prijatelje."

* * *

"Istorija, ipak, dokazuje da su najsrećniji ljudi bili oni koji su umeli da daju."

* * *

"Želimo li da ulepšamo život sebi i drugima, moramo biti brzi. Život je kratak i samo je jedan. Imajmo na umu da nam je samo jedanput dato da budemo srećni i da unesemo radost u život drugih ljudi. Samo ovog puta."

* * *

"Sedmo pravilo za suzbijanje briga i postizanje duhovnog mira glasi: Naučite da zaboravljate na sebe pokazujući zainteresovanost za druge. Nastojte da svakog dana učinite neko dobro delo, koje će izmamiti osmeh na licu drugog čoveka."

* * *

"Znajte da ljudi to najčešće rade samo zato što napad na važnu osobu pruža njima osećaj važnosti. Zapamtite i da je to vrlo često znak da nešto značite u očima sveta. Mnogi ljudi nalaze silno uživanje u ogovaranju onih koji su uspešniji i obrazovaniji od njih samih."

* * *

"Šopenhauer je jednom prilikom rekao: "Prostak silno uživa u greškama i propustima velikana.""

* * *

"Ukoliko ste podložni depresijama pošto se osetite nepravedno napadnutim i kritikovanim, setite se ovog važnog pravila: Nepravedna kritika često je prikriveni kompliment. Jer, niko ne udara nogom uginulo pseto."

* * *

"Ipak, jedno je sigurno: većina ljudi preozbiljno shvata sitne prigovore okoline, previše uzima k srcu ponekad bezazleno bockanje svojih bližnjih."

* * *

"Iskustvo me je naučilo da je mnogo važnije znati ostati ravnodušan prema nepravednoj kritici nego sprečavati ljude da vas napadaju. Da se razumemo: ja ne zagovaram ravnodušnost prema svakoj vrsti kritike. Govorim samo o potrebi neobraćanja pažnje na nepravednu kritiku."

* * *

"Upamtite ovo pravilo kada se osetite nepravedno napadnutim. Radite najbolje što možete, a kada vas napadnu, otvorite kišobran i pustite da vam se pljusak prigovora sliva niz kišobran, umesto da vam se cedi za vrat."

* * *

"Sitne duše razjaruje i najnevinija kritika, dok mudar čovek nastoji da uči od onih koji ga kritikuju i "ukazuju mu na pravi put.""

* * *

"Umesto da čekamo neprijateljsku kritiku, moramo pre svega umeti da je sami formulišemo. Moramo biti svoji najstroži kritičari i pronaći lek za sve naše slabosti, čak i pre nego što neprijatelj bude imao vremena da razmisli o našim greškama."

* * *

"Svi mi mrzimo kritiku i uživamo u pohvalama, bez obzira na to da li su kritike ili pohvale uopšte osnovane. Čovek je, nažalost, satkan od emocija, i nesklon logičkom razmišljanju kada je u pitanju njegova koža. Ono malo logike što je ima, nalik je na brodić koji besciljno plovi po dubokim, olujnim i tamnim vodama emocija. Većina nas ima veoma lepo mišljenje o sebi – onakvima kakvi smo u sadašnjem trenutku – premda ćemo za desetak godina možda i sami priznati kako smo ponekad bili glupi i smejati se sami sebi ili žaliti zbog grešaka i ludorija što smo ih – onakvi kakvi smo danas – u izobilju činili."

* * *

"Kada osetite da počinjete da se ljutite zbog toga što vas je neko bezrazložno osudio, zastanite i recite: "Trenutak, samo... Nisam ni ja savršen. Ukoliko je i sam Ajnštajn priznao da devedeset odsto puta nije bio u pravu, možda ni ja nisam besprekoran. Možda sam ovakvu kritiku zaista i zaslužio. Ukoliko jesam, morao bih da je sa zahvalnošću prihvatim i nastojim da iz nje izvučem korisnu pouku za budućnost.""

* * *

"Stoga vam najtoplije preporučujem da se već danas pogledate u ogledalo i upitate da li ste sposobni za dugotrajnu, ali korisnu borbu sa samim sobom."

* * *

"Stoga, treće pravilo za sprečavanje nepotrebnih briga zbog kritike drugih glasi: Vodite neku vrstu dnevnika o greškama i glupostima koje ste u toku dana počinili i kritikujte sami sebe. Budući da ne možete da budete savršeni, postupite poput E. Litla: tražite od svojih bližnjih nepristrasnu, prijateljsku i konstruktivnu kritiku."

* * *

"Umor često rezultira zabrinutošću ili nas, u najmanju ruku, čini prijemčivijim za brige."

* * *

"Drugim rečima: ukoliko se opustimo, brige će same od sebe nestati hteli mi to ili ne hteli."

* * *

"Prvo pravilo za sprečavanje umora glasi: Često se odmarajte. Odmarajte se pre nego što se umorite."

* * *

"Zbog čega je odmaranje toliko važno? Zbog toga što se umor veoma brzo sakuplja, ali i isto tako brzo nestaje ukoliko organizmu omogućimo kratka i učestala razdoblja odmora."

* * *

"U svojoj odličnoj knjizi Zbog čega biste morali da budete umorni? Danijel Džoslin kaže: "Odmor ne podrazumeva potpunu odsutnost svake aktivnosti. Odmor je, zapravo, popravljanje organizma.""

* * *

"Henri Ford mi je, opet, rekao nekoliko dana pre svog osamdesetog rođendana: "Ja nikada ne stojim ukoliko mogu da sednem, i nikada ne sedim kada mogu da legnem.""

* * *

"Naučno je dokazano da se fizički poslovi brže i bolje obavljaju ukoliko se radnik često odmara. Isto to važi i za umni rad. Čestim odmaranjem, dakle, bićete efikasniji na poslu, a odmorniji u životu. Stoga vam preporučujem da se često odmarate. Sledite primer vlastitog srca: odmarajte se pre nego što se umorite, pa ćete svoj dan produžiti za čitav jedan sat."

* * *

"Psihijatri smatraju da osećaj umora velikim delom proizilazi iz naših duhovnih i emocionalnih raspoloženja."

* * *

"Ukoliko vam čitavo telo nije opušteno i meko poput stare krpene lutke, znači da čak i u ovom trenutku opterećujete organizam nervnom i mišićnom napetošću. Drugim rečima, stvarate u svom telu nervnu napetost i umor!"

* * *

"Danijel Džoslin u vezi sa tim kaže: "Smatram da je glavna teškoća u gotovo opšteprihvaćenom verovanju da umni rad zahteva osećaj napora, jer u suprotnom ne bi bio valjan.""

* * *

"Kako, dakle, sprečiti nervni umor? Samo i jedino opuštanjem. Stoga je neophodno naučiti tehniku opuštanja za vreme rada."

* * *

"Kako ćete se opustiti? Da li ćete početi sa opuštanjem duha ili sa opuštanjem nerava? Ni sa jednim, ni sa drugim. Treba početi sa opuštanjem mišića."

* * *

"Oko je, ipak, najvažniji od svih organa. Dr Edmund Džekobson, profesor Čikaškog univerziteta, ide čak toliko daleko da tvrdi da ćete, ukoliko vam pođe za rukom da posve opustite očne mišiće, zauvek rešiti sve životne probleme."

* * *

"Zbog čega je opuštanje očnih mišića toliko važno za uklanjanje nervne napetosti? Zbog toga što oči koriste jednu četvrtinu sveukupne životne energije koja otpada na čitav čovekov organizam. To je ujedno i razlog što se mnogi ljudi, inače savršeno normalnog vida, često žale na "umor" u očima. Takvi ljudi previše napinju očne mišiće."

* * *

"Kada jednom savladate umeće opuštanja, shvatićete da se njime možete služiti svuda, uvek, i u najrazličitijim prilikama. Važno je samo da to ne shvatite kao napor. Jer, opuštanje znači odsustvo svakog napora. Važnu ulogu u opuštanju ima svest."

* * *

"Delujte na mišiće putem svesti. Počnite tako što ćete mišićima očiju i lica "narediti" da se opuste. To ćete postići ponavljanjem već pomenute "čarobne" rečenice: "Smirite se... opustite se." Osetićete kako vam nakupljena energija iz mišića lagano otiče prema središtu tela i uverićete se da ste opušteni poput novorođenčeta."

* * *

"Uostalom, svima nam je poznato da "izjadati se", "otvoriti srce", "olakšati dušu", znači doživeti gotovo trenutno olakšanje."

* * *

"Stoga bih vam savetovao da sledeći put, kada se suočite sa nekim ozbiljnim problemom, potražite nekoga kome ćete moći da se izjadate."

* * *

"Prva dobra radna navika: Očistite radni sto od svega onoga što nije u vezi sa najhitnijim dužnostima i zadacima."

* * *

"Red bi, isto tako, trebalo da bude prvi zakon poslovnog života."

* * *

"Čarls Hjuz, bivši glavni sudija američkog Vrhovnog suda, jednom je rekao: "Ljude ne ubija prezaposlenost. Ubija ih traćenje vremena i napetost zbog večito nedovršenih poslova.""

* * *

"Druga dobra radna navika: Prihvatajte se poslova prema redosledu važnosti."

* * *

"Iz vlastitog iskustva poznato mi je da nije uvek moguće obavljati poslove po redosledu važnosti, ali znam i to da je planiranje najvažnijih poslova mnogo korisnije nego svaštarsko improvizovanje."

* * *

"Treća dobra radna navika: Kada se uhvatite u koštac sa nekim problemom, nastojte, ukoliko vam okolnosti to omogućuju, da ga rešite na licu mesta. Upamtite da odluke treba donositi brzo, bez odlaganja."

* * *

"Četvrta dobra radna navika: Naučite da organizujete posao, da zadajete zadatke i da nadgledate postignute rezultate."

* * *

"Dosada je jedan od glavnih uzroka umora."

* * *

"Poznata je istina da emocionalni stav često mnogo više doprinosi stvaranju osećanja umora i iscrpljenosti nego fizički napor."

* * *

"Čitav metabolizam "živne" čim čovek počne da oseća zainteresovanost i naklonost prema datom poslu."

* * *

"Obavljamo li, međutim, zanimljiv i uzbudljiv posao, retko kada ćemo se osetiti umornim."

* * *

"Ukoliko se bavite umnim radom, primetićete da vas količina posla retko kada čini umornim. Umor izaziva spoznaja o nezavršenom poslu."

* * *

"Šta iz ovoga možemo da zaključimo? Da umor često nije posledica rada već osujećenosti, briga i osećanja odbojnosti prema poslu."

* * *

"A šta ako ne uživate u poslu? Ima li leka za takvu boljku?"

* * *

"Budete li se ponašali kao da vas posao koji obavljate stvarno interesuje, uvidećete da će takav stav uskoro uroditi i vašom stvarnom zainteresovanošću – što će vam pomoći da se osetite odmornijim i smirenijim."

* * *

""Naš život je onakav kakvim ga oblikuju naše misli", rekao je još Marko Aurelije pre punih osamnaest vekova. Premda potiče još iz antičkog doba, taj savet vredi danas podjednako kao i nekada: u prirodi čoveka trajno je prisutna želja da utiče na svoje ponašanje."

* * *

"Nastojte da uvek imate na umu da posao obavljen sa uživanjem utiče na vaše celokupno raspoloženje. Budući, opet, da pola dana provodite na poslu, učinite sve što je u vašoj moći da tu polovinu dana proživite sa osećanjem prijatnosti."

* * *

"Uzbuđivanje zbog nesanice pogubnije je po organizam od same nesanice."

* * *

"Dr Natanijel Klajtman, profesor Čikaškog univerziteta i stručnjak za pitanja nesanice, kaže da niko nikad nije umro od nespavanja. Ono što iscrpljuje ljude koji ne mogu da spavaju nije toliko nesanica, koliko briga zbog nespavanja. Zabrinut čovek lakše se iscrpljuje i postaje manje otporan na raznorazne bolesti."

* * *

"Prvi preduslov za dobar noćni san je osećanje sigurnosti. Kod religioznih ljudi molitva je najbolji sedativ, a oni koji nisu religiozni moraju da pribegavaju drugim sredstvima."

* * *

"Jedan od najboljih načina su vežbe disanja i relaksacije."

* * *

"Drugi izvrstan lek protiv nesanice je fizička iscrpljenost. Ma kakvim se fizičkim poslom, naporom ili sportom bavili pre spavanja, sigurno je da će vam to pomoći da mirno zaspite. Priroda nas, naime, prisiljava da spavamo kada smo fizički iscrpljeni, pa nisu retki slučajevi ljudi koji su spavali – u hodu!"

* * *

"Ukoliko, dakle, želite da prestanete da se brinete zbog nesanice, pridržavajte se ovih pravila:

  1. Ukoliko ne možete da zaspite, ustanite i zabavite se knjigom ili nekim drugim poslom, sve dok vas san ne svlada.

  2. Upamtite da niko nikad nije umro od nespavanja. Nerviranje zbog nesanice pogubnije je za organizam od same nesanice.

  3. Naučite da se opuštate. Primenjujte vežbe disanja i relaksacije.

  4. Izmorite organizam u toku dana, a posebno pre spavanja. Bavite se nekim sportom ili težim fizičkim radom. Upamtite da zdravom, umornom telu san dolazi sam od sebe."

* * *

"Pronaći pravo zanimanje podjednako je važno kao i sačuvati zdravlje. To je, uostalom, i naučno dokazano. Tomas Karlajl je jednom rekao: "Blagosloven je čovek koji je pronašao pravi posao. Nikakav drugi blagoslov nije mu potreban.""

* * *

""Ne znaju šta zapravo žele da rade", odgovorio je Bojnton. "Naprosto je zastrašujuće da čovek današnjice više i ozbiljnije razmišlja o kupovini odela koje će iznositi za nekoliko godina, nego o izboru zanimanja od kojeg će zavisiti čitav njegov budući život – na kojem se temelje sreća, mir i zadovoljstvo u životu.""

* * *

"Savetujem stoga mladim ljudima da se – čak i po cenu svađe sa roditeljima ne osećaju primorani da odaberu zanimanje koje im nameću bilo porodica, bilo porodična tradicija. Pomno razmislite o roditeljskom savetu, ali nemojte srljati u zanimanje koje ne volite."

* * *

"Statistička ispitivanja pokazala su da je sedamdeset odsto svih naših briga vezano za novac."

* * *

"Pišući ovo poglavlje, razgovarao sam sa Elsi Steplton, koja je kao stručnjak za pitanja budžeta bila savetnik nekoliko njujorških firmi, a isto tako bila od pomoći nizu ljudi svih profila i zanimanja u rešavanju finansijskih briga. I, evo šta mi je rekla: "Za finansijske probleme većine ljudi rešenje se ne sastoji u povećanju količine novca. Često se, zapravo, događa da povećana primanja za ishod imaju veća trošenja – i još veće glavobolje. Većina ljudi ne brine zbog toga što nema dovoljno novca, već zbog toga što ne ume da racionalno raspolaže novcem koji ima.""

* * *

"Već tada sam shvatio da ću dug i brige izbeći samo ukoliko budem živeo po unapred utvrđenom finansijskom planu, kao što to rade mudra rukovodstva pojedinih preduzeća. Većina ljudi, međutim, ne živi na taj način."

* * *

"Valja imati na umu i da ste u novčanim pitanjima vi sami svoj gospodar, što znači da se možete upropastiti ili uštedeti neku paru, u zavisnosti od toga šta vam se više sviđa."

* * *

"Ukoliko ne možete da imate sve što želite, zadovoljite se sa onim što već posedujete i prestanite da trujete sebi život nezadovoljstvom, gorčinom i nemogućim snovima. Budite dobri prema sebi, budite filozof. "Ukoliko ti se ono što poseduješ čini nedovoljnim, ostaćeš čemeran čak i ako osvojiš čitav svet", rekao je rimski filozof Seneka."

* * *

"Imajte na umu i ovo: kada biste posedovali čitavu državu u kojoj živite, i u tom slučaju biste i dalje jeli samo tri obroka dnevno i spavali samo u jednoj postelji."

(Izdavač: Alnari, Beograd, 2010. godina)

Pretraga

Biografija - Dejl Karnegi

Dejl KarnegiDejl Karnegi (1888–1955) bio je američki pisac, predavač i začetnik čuvenih kurseva o samousavršavanju, govorništvu, usvajanju interpersonalnih veština i prodaji. Rođen u siromašnoj porodici, od najmlađih dana radio je najrazličitije poslove kako bi preživeo. Godine 1936. napisao je jedan od najoriginalnijih vodiča svih vremena, Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude, knjigu koja je postala neverovatan bestseler, popularan i danas (2002. godine proglašena je za najbolju poslovnu knjigu XX veka).

Godine 1912. osnovao je svoju kompaniju Dale Carnegie Training koja i danas ima svoja predstavništva širom sveta.

Za više informacija posetite:

http://www.dalecarnegie.com/

https://www.facebook.com/DaleCarnegieTraining

https://twitter.com/DaleCarnegie

https://www.youtube.com/user/pal8583/videos?view=1